ZEMLJINA REVOLUCIJA

Revolucija je kruženje Zemlje oko Sunca. Vrši se u smeru zapad – istok, isto kao i Zemljina rotacija. Da bi Zemlja napravila pun krug oko Sunca potrebno joj je 365 dana i 6 sati (godinu dana). Brzina kojom se okreće oko Sunca iznosi 30 km/s.

earth_tilt_animation_400-gif-crop-original-original

Putanja po kojoj se Zemlje okreće oko Sunca naziva se ekliptika. Zemljina osa je nagnuta prema ekliptici i sa njom zaklapa ugao od 66,5°.

2

Posledice revolucije su:

  1. nejednaka dužina obdanice i noći tokom godine,
  2. smena godišnjih doba,
  3. toplotni pojasevi na Zemlji.

Nejednaka dužina obdanice i noći tokom godine:

Samo dva puta u toku godine obdanica i noć traju potpuno jednako, po 12 h. To se dešava 21. marta i 23. septembra, jer tada granica osvetljenosti prolazi kroz severni i južni pol, pa su severna i južna polulopta potpuno jednako obasjane. Ti datumi nazivaju se ravnodnevice.

Granica osvetljenosti 21. marta i 23. septembra – severna i južna polulopta su jednako obasjane

Obdanica je najduža 21. juna, pa se taj dan označava kao dugodnevica. Najkraća obdanica (i najduža noć) javlja se 22. decembra, pa se taj dan naziva kratkodnevica. Međutim, na južnoj polulopti je sve obrnuto – obdanica je najduža 22. decembra, a najkraća je 21. juna.

Severna polulopta je najosvetljenija 21. juna – dugodnevica, a najmanje je obasjana 22. decembra – kratkodnevica

Smena godišnjih doba:

  • 21. marta na severnoj polulopti počinje proleće (prolećna ravnodnevica), a na južnoj jesen.
  • 21. juna na severnoj polulopti počinje leto (letnja dugodnevica), a na južnoj zima, jer je severna polulopta tada mnogo više obasjana od južne.
  • 23. septembra na severnoj polulopti počinje jesen (jesenja ravnodnevica), a na južnoj proleće.
  • 22. decembra na severnoj polulopti počinje zima (zimska kratkodnevica), a na južnoj leto, jer je južna polulopta tada mnogo više obasjana od severne.

Početak godišnjih doba na severnoj polulopti. Na južnoj polulopti je suprotno.

Proverite Vaše znanje pomoću kvizova:

ZEMLJINA ROTACIJA

– Zemlja se kreće na 2 načina: oko svoje ose i oko Sunca. Kretanje Zemlje oko svoje ose naziva se ROTACIJA, a kretanje Zemlje oko Sunca je REVOLUCIJA.
– Ljudi nisu oduvek znali da se Zemlja okreće oko Sunca, već su najpre mislili da je Zemlja nepokretna i da se Sunce okreće oko nje. Takvo shvatanje (teorija ili sistem) naziva se GEOCENTRIČNA teorija (što u prevodu znači „Zemlja u centru“). Kasnije se pojavilo shvatanje da se Zemlja okreće oko Sunca, zajedno sa svim ostalim planetama, a to shvatanje naziva se HELIOCENTRIČNA teorija (što u prevodu znači „Sunce u centru“). Koja teorija je ispravna?
2-d
– Jedna Zemljina ROTACIJA traje 24 h (1 dan). Zemlja se oko svoje ose okreće u smeru zapad-istok.
ajqwdh
POSLEDICE Zemljine rotacije su:
1. SMENA OBDANICE I NOĆI: Sunčevi zraci ne mogu istovremeno osvetljavati celu Zemljinu loptu, već samo jednu poluloptu. Osvetljena polulopta Zemlje naziva se dnevna polulopta, a neosvetljena – noćna polulopta. Granica između dnevne i noćne polulopte naziva se granica osvetljenosti.
5-d
2. PRIVIDNO DNEVNO KRETANJE SUNCA: Zbog Zemljine rotacije nama se čini da se Sunce svakodnevno kreće od istoka ka zapadu, pa kažemo da Sunce ujutro izlazi na istoku, a uveče zalazi na zapadu, iako se ono zapravo ne kreće.
5-e
3. LOKALNO VREME: Sva mesta na Zemlji nemaju isto vreme, pa često prilikom daljih putovanja moramo da pomeramo kazaljke na našim časovnicima. Zemlja je podeljena na 24 časovne ili vremenske zone (zašto baš 24?).
mapa-vremenskih-zona
Ako putujemo na istok, pri ulasku u svaku novu časovnu zonu dodajemo po jedan sat, a ako idemo na zapad – oduzimamo po jedan sat. Časovna zona u kojoj se nalazi Srbija naziva se srednjoevropska. Na 180-om meridijanu (nasuprot Griniča) nalazi se međunarodna datumska granica. Kada idemo ka istoku preko ove zamišljene linije, oduzimaćemo jedan dan, a ako se krećemo ka zapadu – treba dodati jedan dan.
datumska-granica2